Blagi Kognitivni poremećaj predstavlja granično stanje između normalnog starenja i demencije. Ovo stanje ne predstavlja bolest, već sindrom koji se ispoljava primetnim padom kognitivnih sposobnosti uključujući pamćenje i sposobnost rezonovanja. Osoba sa Blagim Kognitivnim Poremećajem je pod povišenim rizikom da razvije Alzheimerovu bolest ili neki drugi tip Demencije.
Ovaj poremećaj prouzrokuje dovoljno ozbiljne kognitivne promene koje primećuje i sama obolela osoba a i porodica i prijatelji iako ne mora obavezno da afektira obavljanje svakodnevnih rutinskih aktivnosti. U proseku 15-20% ovih osoba su starosne grupe od 65 godina ili više.
Simptomi
Eksperti klasifikuju Blagi Kognitivni Poremećaj baziran na afektiranom rezonovanju kao:
Amnestički: gde je primarno afektirana memorija. Osoba može u početku da zaboravlja značajne informacije koje je ranije vrlo lako pamtila kao sto su zakazani sastanci, pregledi, razgovori i ostali skorašnji događaji.
Neamnestički koji pored zaboravnosti karakteriše: otežano rezonovanje i obavljanje kompleksnih zadataka, smetnje vizuospacijalnih sposobnosti, poput orijentacije u inače poznatom prostoru, i jezičkih funkcija (govor, čitanje, pisanje).
Dijagnoza
Blagi Kognitivni Poremećaj je klinička dijagnoza koju doktor postavlja na osnovu razgovora i pregleda pacijenta uključujući specifične kognitivne testove. U slučaju da doktor nije u stanju samo na osnovu ovoga da postavi dijagnozu i uzrok poremećaja pribegava se određenim laboratorijskim pretragama krvi, radiološkim ispitivanjima (Kompjuterizovana Tomografija mozga ili Magnetna rezonanca)
Karakteristični obrasci atrofije moždanog tkiva smatraju se biomarkerima pojedinih neurodegenerativnih bolesti. Rutinski se sprovode laboratorijske analize krvi radi isključenja metaboličkih i endokrinih poremećaja. Od posebne važnosti je ispitivanje funkcije štitne žlezde, kao i merenje koncentracije vitamina B12 u krvi. Savremeni dijagnostički protokol preporučuje i laboratorijske analize cerebrospinalne tečnosti.
Terapija
Terapija blagog kognitivnog poremećaja sprovodi se u skladu sa osnovnom bolešću ili stanjem koje uzrokuje poremećaj kognitivnih funkcija. Terapijske mogućnosti obuhvataju terapiju poremećaja raspoloženja, korekciju eventualnih metaboličkih i endokrinih poremećaja, kao i druge odgovarajuće terapijske intervencije u skladu sa osnovnom bolešću. U slučaju da dijagnostičke metode ukažu na moguće postojanje Alchajmerove bolesti, potrebno je redovno specijalisticko praćenje da bi se u odgovarajućem trenutku u terapiju uveli lekovi koji su registrovani za lečenje ove bolesti (antiholinesterazna terapija i memantin). U toku su i kliničke studije koje ispituju efikasnost brojnih supstanci u terapiji Alchajmerove i drugih neurodegenerativnih bolesti.
Pacijentima s blagim kognitivnim poremećajem naglašava se važnost sprovođenja mera prevencije i kontrole faktora rizika za obolevanje od Alchajmerove bolesti. Preporučuje se terapija za povišeni krvni pritisak, šećernu bolest i povišenu koncentraciju masnoća u krvi. Savetuje se prestanak pušenja i prekomernog uzimanja alkohola. Pacijenti se motivišu da u ishrani koriste veće količine svežeg voća i povrća, ribe, umerene količine mlečnih proizvoda i da smanje korišćenje mesa u ishrani (tzv. mediteranska ishrana). Takođe, preporučuje se umerena fizička aktivnost, kao i stalna kognitivna aktivnost (čitanje, socijalna aktivnost, igranje društvenih igara, ples i sl.).
Blagi kognitivni poremećaj je stanje koje zahteva pažljivu dijagnostičku obradu radi ranog prepoznavanja i terapije bolesti koje u daljem toku mogu dovesti do demencije.