Svaki čovek doživljava stres u svakodnevnom životu. “Mali stres” je dobar i zdrav za organizam jer ga održava u stanju budnosti koja je neophodna za zdravo funkcionisanje. U stvari, stres pomaže ljudima i priprema ih za životne izazove na koje nailazimo u svakodnevnom životu i koje je teško izbeći. Međutim, problem nastaje kada je individua izložena mnogim stresnim situacijama i kada one dugo traju. Stres tada utiče na čovekovu sposobnost da “se drži u koštac” sa životnim tečkoćama, da im se odupre i sve ovo onda može dovesti do mentalnih i fizičkih problema kao i do slabljenja imunološkog sistema organizma.
Simptomi i znaci
Najčešći simptomi su: stalni osećaj zabrinutosti, razdražljivosti, nesposobnosti da se opuste, osećaj usamljenosti, izolovanosti i depresivnosti; teškoće sa koncentracijom, donošenje odluka i ispunjavanju rokova, nezainteresovanost, nedostatak libida, impotencija/frigidnost. Ljudi se često okrenu pušenju, alkoholu ili lekovima za smirenje kao načinu da se izbore sa stresom. Ovo može kratkoročno pomoći ali dugoročno ne doprinosi lečenju stresa.
Takođe se mogu javiti i fizicki simptomi: bolovi, proliv ili zatvor, mučnina, znojenje, osećaj nedostatka vazduha, glavobolja, bol u grudima, lupanje srca, grčevi u mišićima.
Stres može takođe prouzrokovati izvesna oboljenja kao što su: čir na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, moždani udar, srčana oboljenja, povišen krvni pritisak, psoriazu, astmu, “nervozna creva”, depresiju.
Lečenje
Moguce je prepoznati stresno reagovanje i bez posete specijalisti ali je neophodno potražiti profesionalnu pomoć jer se jedino u razgovoru sa specijalistom mogu sagledati uzroci stresa i naučiti strategija kako stres kontrolisati i kako se sa njim boriti.
Neophodno je identifikovati uzroke stresa i napraviti određene promene u životu.
Postoje mnoge varijantne individualne i grupne terapije.