Shizofrenija je hronični mentalni poremećaj (psihoza) koja se karakteriše iluzijama, halucinacijama (slušne, vidne, itd.) i nedostatkom uvida u bolest.
Tipično, počinje u mladosti i u velikoj meri ometa privatni i profesionalni život obolelog ali i porodicu i čitavo društvo jer su dugotrajno lečenje, česte hospitalizacije, odsustvovanje s posla i invalidnost problemi od opšteg znacaja.
Znaci i simptomi: dijagnoza
Shizofrenija obično nastaje kao akutno epizoda a onda može preći u hronično stanje. Na akutnu shizofreniju treba posumnjati kada se uoči bizarno ponašanje praćeno sumanutostima i halucinacijama. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i rezultata ispitivanja kojima se isključuje organska bolest mozga. Halucinacije su obicno slušne ali se mogu pojaviti u bilo kom senzornom modalitetu (dodir, vid, ukus, miris).
Uzroci i prevencija Shizofrenije
Postoji jak genetski uticaj ali pojavi bolesti u izvesnoj meri doprinose i različiti spoljašnji faktori. Pojavu epizode akutne Shizofrenije mogu potpomoći stres i zloupotreba marihuane.
Shizofrenija: Komplikacije
Ovi bolesnici su pod povišenim rizikom za oboljevanje od cerebro-vaskularnih bolesti, šećerne bolesti i tuberkuloze prvenstveno zbog neaktivnosti, pušenja i loše ishrane. Profilakticko lečenje antipsihoticima smanjuje učestalost novih epizoda u prve dve godine nakon pojave prve epizode za 70% do 40%.
Lečenje Shizofrenije
Prva epizoda Shizofrenije obično zahteva hospitalizaciju jer bolesnik nema uvid u bolest i nije voljan da prihvati lečenje.
Postoje brojni antipsihotici, lekovi tkz. prve generacije kao što su Chlorpromazine i Haloperidol i tkz. novi ili atipični antipsihotici kao što su Clozapine, Olanzapine, Risperodon, i drugi koji ne izazivaju neželjene ekstrapiramidalne neželjene efekte, mada mogu da izazovu povećanje telesne težine.
Psihološki tretman
Ovo uključuje opštu-sveukupnu podršku pacijentu i njegovoj porodici i to se smatra neophodnom komponentom terapijskog plana. Takođe, socijalna rehabilitacija može biti potrebna.
Kako se radi o hroničnoj bolesti (pojava “relapsa”- novih pogoršanja) bolesnici imaju teškoća u ličnom i profesionalnom funkcionisanju.