Manična depresija, takodje poznata i kao “Bipolarna bolest” je psihijatrijsko oboljenje koje se karakteriše ekstremnim promenama raspoloženja (uzbudjenje i depresija) koja se javljaju naizmenično a sa normalnim fazama izmedju ovih epizoda. Ovo može prozrokovati velike probleme u oblasti zdravlja individue generalno kao i teške poremećaje u njenom sveukupnom funkcionisanju.
Manična depresija se može pojaviti u bilo kom uzrastu ali se najčešće javlja izmedju 18-te i 24-te godine života, i kod žena i kod muškaraca.
Znaci i simptomi Manične depresije: Dijagnoza
Osobe koje boluju od Manične depresije mogu da ispolje dve sasvim suprotne grupe simptoma. Mogu se osećati tužno, bespomoćno, bezvredno i beznadežno i ostaju neko vreme u tkz. Depresivnoj fazi.
Medjutim, u fazi ekscitabilnosti, u maniji oni se mogu osećati kao da su “na vrhu sveta”, postaju hiperaktivni, lako se uzbuđuju, pate od nesanice, teško se skoncentrišu, ispoljavaju neprikladno a često i riskantno-opasno ponašanje, piju i/ili uzimaju drogu.
Ove dve sasvim suprotne epizode se mogu javljati naizmenično kod iste osobe sa normalnom fazom između njih, kada je osoba u stanju da normalno funkcioniše.
U nekih osoba simptomi manije i depresije se mogu javljati zajedno i takva stanja zovemo “mešana stanja”.
Psihijatar dijagnozu postavlja na osnovu istorije bolesti (anamneze), simptoma i pregleda. Potrebno je uraditi odredjene analize krvi, urina kao i snimanja glave/mozga kako bi se isključila organska bolest.
Uzroci i prevencija Manične depresije
Pravi uzrok Manične depresije nije poznat. Pretpostavlja se da je izazivaju mnogi faktori koji deluju zajedno (poremećaj ravnoteže jednog ili više neurotransmitera u mozgu, genetski faktori).
Postoje takodje i faktori za koje se veruje da mogu pokrenuti bolest, trigerovati pojavu simptoma a to su: fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, raskid odnosa ili smrt bliske osobe.
Ne postoji posebna vrsta terapije koja može da prevenira pojavu Manične depresije. Medjutim, moguće je prevenirati ponovu pojavu gore navedenih epizoda kao i smanjiti “težinu” njenih simptoma ukoliko se ranije preporučeni lekovi uzimaju redovno, pohadjaju psihoterapijske sesije, izbegavaju nepovoljni faktori a upražnjava zdrav higijensko-dijetetski rezim (reguralan san i fizicka aktivnost).
Manična depresija: Lečenje
Manična depresija je hronična bolest i bolesnici treba da uzimaju lekove tokom čitavog života, čak i u normalnim fazama izmedju manicno-depresivnih epizoda. Lečenje uključuje kombinaciju lekova i psihoterapiju. Takodje je potrebno lečiti zloupotrebu uzimanja alkohola i/ili droga kao i preduzeti rehabilitaciju u slučajevima nasilničkog ponašanja, samoubilačkih tendencija i sumanutog ponašanja.
Psihijatar najpre preporuči lekove čiji je zadatak da uspostave ravnotežu- kontrolu raspoloženja pa samim tim i simptoma bolesti. Kada su simptomi pod kontrolom potrebno je odrediti dalji tretman koji će sprečavati mogućnost ponovog javljanja naglih promena raspoloženja.
Ovakav način lečenja se primenjuje tokom čitavog života i znašajno pomaže u prevenciji pojave novih epizoda.